Ako zamislimo vaš IT sistem kao tvrđavu u kojoj postoje tajne odaje, prostorije u koje ne sme svako da uđe, onda možemo da kažemo da je PAM (Privileged Access Management) čuvar ključeva vaše digitalne tvrđave.

U računarskom sistemu organizacija te „tajne odaje“ mogu biti administrativne kontrole, osetljivi podaci, mrežna infrastruktura, aplikacije i baze podataka, bezbednosni sistemi.

Pristupanje tajnim odajama je privilegija, a upravljanje privilegovanim pristupom (PAM) je način da kontrolišete i nadgledate ko ima ključeve i šta radi sa njima.

PAM pomaže da se osigura da samo pravi ljudi mogu pristupiti važnim delovima računarskog sistema. Na taj način smanjujemo rizik od neovlašćenog pristupa i potencijalnih bezbednosnih problema.

U današnje vreme, kontrola privilegovanog pristupa je od suštinskog značaja. Neovlašćen pristup kredencijalima naloga sa privilegovanim pristupom može dovesti do ozbiljnih bezbednosnih incidenata, ugrožavajući integritet podataka, poverljivost i kontinuitet poslovanja.

Ko treba da ima pristup?

Ko treba da ima pristup ovim prostorijama zavisi od radnih uloga i odgovornosti. Pristup se obično odobrava na osnovu principa najmanje privilegija, što znači da se pojedincima daje minimalni nivo pristupa neophodan za obavljanje njihovih radnih zadataka. Na primer:

• Regularni zaposleni: Obično imaju pristup resursima potrebnim za obavljanje njihovih svakodnevnih zadataka, ali ne i osetljivim administrativnim kontrolama ili poverljivim podacima osim ako je neophodno.
• Menadžeri i rukovodioci: Možda imaju pristup dodatnim informacijama u vezi sa njihovim odeljenjima ili timovima.
• IT administratori: Imaju širi pristup za upravljanje i održavanje celokupnog sistema, uključujući administrativne kontrole i mrežnu infrastrukturu.

Usklađenost i revizija

Mnoge industrije i regulatorni standardi (kao što su GDPR, HIPAA, PCI) imaju posebne zahteve u pogledu zaštite podataka, privatnosti i bezbedne kontrole pristupa. PAM pomaže kompanijama da ispune ove standarde usklađenosti obezbeđujući neophodne alate za upravljanje i praćenje privilegovanog pristupa.

Revizori često proveravaju da li se kompanije pridržavaju propisa i internih politika specifičnih za industriju. PAM rešenja pomažu da demonstrirate usklađenost sa propisima, jer omogućavaju strogu kontrolu pristupa i praćenje proteklih događaja i aktivnosti.

PAM rešenja nude detaljne mogućnosti evidentiranja i revizije, omogućavajući revizorima da pregledaju i analiziraju ko je pristupio privilegovanim nalozima, kada i koje su radnje preduzete.

Ova transparentnost pomaže revizorima da prate i istraže sve sumnjive ili neovlašćene aktivnosti.

Primenom PAM rešenja, kompanije mogu da pokažu revizorima da imaju čvrst okvir za upravljanje i nadgledanje privilegovanim pristupom, doprinoseći na taj način bezbednosti i usklađenijem okruženju.

Zaključak

Da sumiramo zašto je PAM važan deo sajber bezbednosne infrastrukture:

• Poboljšana bezbednost: PAM doprinosi jačanju bezbednosti kroz kontrolu i nadgledanje pristupa privilegovanim nalozima i osetljivim podacima.
• Ublažavanje rizika: PAM pomaže u ublažavanju rizika od neovlašćenog pristupa, insajderskih pretnji i bezbednosnih incidenata.
• Poštovanje usklađenosti: PAM rešenja pomažu organizacijama u ispunjavanju regulatornih standarda usklađenosti i zakona o zaštiti podataka.

Upravljanje privilegovanim pristupom je od suštinskog značaja za organizacije koje žele da ojačaju svoju odbranu, umanje rizike povezane sa privilegovanim pristupom i omoguće bezbedno, usklađeno (sa propisima) i odgovorno IT okruženje. To je kritična komponenta za organizacije koje imaju za cilj da zaštite osetljive informacije, održe operativni kontinuitet i izbore se sa sajber pretnjama.